Borislav Vujadinović je rodjen 19. I 1922. godine u Petrovaradinu. Gimnaziju je završio u Beogradu sa odličnim uspehom. Medicinski fakultet je završio 12. I 1950. godine, s prosečnom ocenom 9. Krajem rata kao medicinar je učestvovao u zbrinjavanju ranjenika jedinica Narodnooslobodilačke vojske, a kasnije i u nekoliko kampanja za suzbijanje zaraznih bolesti u raznim delovima Srbije.
Specijalizaciju je počeo odmah posle diplomiranja, a specijalistički ispit je položio aprila 1954. godine s odličnim uspehom. Mesec dana kasnije izabran je za asistenta na hirurgiji. Habilitirao je 1957. godine. Sledeće godine izabran je u zvanje docenta, 1965. godine u zvanje vanrednog a 1973. godine u zvanje redovnog profesora.
Bio je na subspecijalizaciji iz vaskularne hirurgije u Francuskoj kod profesora René Fontain-a kada je izabran za “asistenta stranca” na njegovoj klinici. Godine 1960. proveo je u Hjustonu, SAD, kod profesora Majkla De Bakey-a. U to vreme na istoj klinici su radili Cooley, Craford i Morris koji su postigli svetsku slavu u kardiovaskularnoj hirurgiji. Posle toga, neko vreme je boravio i kod profesora Efler-a u klinici Cleveland (Ohajo, SAD) i San Francisku kod profesora Gerbode-a. U narednim godinama kraće vreme je boravio u raznim klinikama za kardiovaskularnu hirurgiju u Švajcarskoj, Francuskoj, Belgiji, Engleskoj, SAD, Rusiji i dr.
Profesor Vujadinović je bio član niza domaćih udruženja: Srpskog lekarskog društva, Udruženja hirurga Jugoslavije, Naučnog društva Srbije, redovni član Medicinske Akademije SLD-a i njen predsednik od 1980 – 1982.
On je bio član i niza inostranih hirurških udruženja: Societe International de Chirurgie, Societe International de chirurgie cardio-vasculaire, član Francuskog, Italijanskog i Čehoslovačkog hirurškog društva i Turskog društva za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju.
Bio je šef Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu od 1973 – 1976. godine, a predsednik hirurške sekcije SLD-a od 1970. do 26. 05. 1973. godine. U svom mandatu uveo je značajnu novinu u radu sekcije. “Naučne sastanke” posvećene pojedinim značajnim hirurškim temama. Na tim sastancima koji su trajali 2 – 3 dana kroz veliki broj uvodnih referata razmatrani su svi značajni aspekti patologije pojedinih organa koji su dalje razradivani kroz veliki broj saopštenja u kojima su iznošena iskustva pojedinih autora. Bilo je pravilo da referenti daju svoje radove in extenso. Oni su redovno štampani u zasebnim knjigama, u Galenikinoj ediciji “Dokumenta”.
Profesor Vujadinović je bio i predsednik XIV kongresa hirurga Jugoslavije i predsednik udruženja hirurga Jugoslavije od 1977. do 1980. god. On je organizovao simpozijum iz vaskularne hirurgije koji je održan u Beogradu 1982. godine. Bio je i predsednik VI medunarodnog kongresa za urgentnu hirurgiju koji je od 6 – 10 juna 1983. godine održan u Dubrovniku.
Profesor Vujadinović je bio talentovan hirurg koji je svojom prefinjenom operativnom tehnikom s lakoćom izvodio i najkomplikovanije operacije kako u opštoj i abdominalnoj tako i u vaskularnoj i kardiohirurgiji. On je prvi u našoj zemlji sa uspehom uradio aortokoronarni bajpas i istovremeno resecirao aneurizmu leve srčane komore.
Objavio je 320 radova, znatan broj u inostranim časopisima. Bio je koautor ili saradnik u pisanju 6 knjiga.
Bio je dugogodišnji bliski saradnik i zamenik profesora Stojanovića sa kojim je prošao sve faze od eksperimenta do kliničke primene operacija u vantelesnom krvotoku i originalnih rešenja u hirurgiji srca. Bio je prvi ili medu prvima u uvodenju novih metoda u kardijalnoj i vaskularnoj hirurgiji. Bio je mentor brojnim magistrantima i doktorantima uključujući i autora ovih redova. Držao je predavanja po podružnicama SLD-a širom Srbije. Bio je glavni referent na brojnim domaćim i inostranim stručnim sastancima i kongresima.
Po odlasku profesora Stojanovića u penziju uspešno je rukovodio II hirurškom klinikom. Penzionisan je 1985. godine.
Profesor Vujadinović je umro 15. II 1997. god. u 76. godini života. Sahranjen je u Beogradu.
